Desi se, nekad: partneri su već neko vreme zajedno, odu na neku zabavu, tamo na neko vreme budu razdvojeni jer su se pomešali s ostalim gostima, jedno od njih ,
počne da vrlo upadljivo flertuje (opis „preterana ljubaznost“ bio bi krajnje neadekvatno ublažavanje) s nekim – i tada naiđe ono drugo i sve to vidi. Krajnje nezgodna situacija. Ono koje je flertovalo nekad će pokušati da se „izvadi“
Da prizna grešku i da se izvini voljenoj osobi; da ne pokušava da opravda svoje ponašanje. Može da kaže da ne zna šta mu/joj bi, ali pokušaj opravdavanja ponašanja za koje je očigledno da bi povredilo voljenu osobu (i očigledno je i jeste povredilo) nije dobra ideja. I, nakon toga, da da sve od sebe da voljenu osobu uveri da grešku neće ponoviti. A posle toga? Nakon toga život ide dalje. Greške prave svi, a u ljubav spada i praštanje grešaka voljenoj osobi. Osoba koja je pogrešila (u ovom slučaju flertovala) treba da se zaista potrudi da ne ponovi grešku ,
Nemoguće je znati koliko će povređenom partneru/partnerki biti potrebno da oproste; ne treba ih požurivati u tome, jer svako ima neku svoju brzinu kojom mu/joj rane, u ovom slučaju emotivne, zarastaju.
Nakon izvesnog vremena će i do oproštaja doći, i veza i život će se nastaviti; ono koje je napravilo grešku će nešto iz toga naučiti (valjda!), ono drugo će se oporaviti od udarca, a ljubav će, ako je bila dovoljno jaka i ako se incidenti koji je narušavaju ne dešavaju svaki čas, opstati i, u nekim slučajevima, postati još jača.
